CILJ JE DA SE NASTAVI KONTINUITET U REZULTATIMA IZ PRETHODNE GODINE

Husein Memić, ministar turizma i omladine o aktuelnim prilikama u srpskom turizmu

e-TN: Za poznavaoce prilika u našem turizmu bilo je veliko iznenađenje kada ste u Skupštini Srbije, 26. oktobra prošle godine, izglasani za ministra turizma i omladine. Zato za početak našeg razgovora recite nam nešto o sebi?

Za Srbiju možda jeste bilo iznenađenje što sam izabran za ministra, ali za sve koji me poznaju nije, jer sam šest godina radio u Turističkoj organizaciji Novog Pazara, između ostalog, imam i licencu turističkog vodiča, tako da sam vrlo dobro bio upoznat sa situacijom u turizmu i pre nego što sam postao deo Vlade Srbije. 

e-TN: Za nama je godina koja je po svim pokazateljima bila jako uspešna za naš turizam. Oboreni su svi rekordi iz 2019. godine?

Iako je malo ko očekivao, protekla godina je bila uspešnija od poslednje prepandemijske po gotovo svim ključnim parametrima. Turistički promet u 2022. godini je veći za oko pet odsto u dolascima, a za više od 20 odsto u noćenjima u odnosu na 2019. godinu. Dinamiku rasta turizma najbolje ilustruje podatak da će u 2022. godini devizni priliv od turizma biti za milijardu evra veći nego 2019. godine. Dugoročno posmatrano, najvažniji rezultat je što su se tokom pandemije neke destinacije dosta izdigle i postale vidljivije. Na primer, najbrže rastuća banja u odnosu na period pre pandemije je Palić koja je duplirala broj noćenja, pri čemu blizu polovine ostvare strani gosti.

e-TN: Kakve rezultate možemo da očekujemo u 2023. godini? Neće biti lako održati kontinuitet u ostvarenim rezultatima?

Složio bih se da će ova godina biti izazovna u pogledu održanja dinamike rasta, ali prema prvim pokazateljima, ima razloga za optimizam. Naime, januar i februar su prethodnih godina važili za mesece sa manjim turističkim prometom, ali ove godine je, prema podacima Centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turzma, tokom januara povećan broj stranih gostiju za više od 50 odsto, a noćenja za blizu 70 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Bili bismo najsrećniji kada bi se ovi rezultati preslikali i u nastavku godine, jer bi omogućili nastavak snažnog tempa rasta deviznog priliva iz prethodne godine.

e-TN: Vaučeri za subvecionisani odmor naših građana nikad brže nisu bili podeljeni. Planuli su za dva dana. Hoće li ih biti još ove godine?

Iskreno se nadam, i boriću se da u nastavku godine budu opredeljena dodatna sredstva za vaučere jer je interesovanje građana, mogu slobodno da kažem, najveće do sada. Pored toga, vaučeri su se pokazali višestruko značajni za razvoj domaćeg turizma, počev od doprinosa produžetku turističke sezone na destinacijama, do toga da su više nego bilo koja druga mera motivisali ugostitelje da izađu iz sive zone.

e-TN: Podsetite nas koliko je do sada ukupno podeljeno vaučera od 2015. godine pa sve do danas i da li se eventualno razmišlja o tome da se oni u doglednoj budućnosti, da tako kažem, usmere na naše manje posećene turističke destinacije?

Od 2015. godine do 2022. godine ukupno je odštampano više od 1,1 milion vaučera. Samo su tokom protekle godine vaučeri dali direktan doprinos povećanju broja noćenja za oko 1,3 miliona u odnosu na period pre pandemije. Tačno je da su najtraženije destinacije Sokobanja, Zlatibor i Vrnjačka, ali ću vas isto tako podsetiti da su vaučeri korišćeni i u Boljevcu, Kniću, Krupnju, Surdulici, Ljigu, Despotovcu, Bogatiću, Vladimircima.

e-TN: 1. februara istekao je rok za „zamenska putovanja“. Kako je protekao ceo proces i da li su turističke agencije izmirile sva svoja dugovanja prema putnicima koji su uplatili turističke aranžmane a koji su otkazani usled pandemije korona virusa?

Prema informacijama sa kojima raspolažemo, turističke agencije su do 1. februara obeštetile najveći broj putnika koji nisu iskoristili svoje aranžmane usled pandemije. Ukoliko turistička agencija nije vratila novac u propisanom roku, putnici mogu da podnesu žalbu turističkoj inspekciji koja će dalje postupati. Kroz stalnu komunikaciju sa agencijama, kao i tokom sprovođenja postupka inspekcijskog nadzora tokom celog ovog procesa, nismo dobili informacije da postoje veći problemi sa isplatom novca putnicima po ovom osnovu.

e-TN: U prvom Vašem javnom nastupu kao ministar turizma i omladine najavili ste da će 2023. godina biti godina investiranja u turističku infrastrukturu. O kojem iznosu je reč i da li očekujete da će i privatni investitori slediti ovaj potez države?

Već više puta sam govorio da su inicijalna budžetska ulaganja u turističku infrastrukturu ove godine najveća do sada u visini od sedam miliona evra. Međutim, naglasio bih da je prioritet države izgradnja kompletne turističke infrastrukture na celom toku Dunava kroz Srbiju. Prvi korak u tom cilju je gradnja marine u Velikom Gradištu ove godine za koju je budžetom ministarstva opredeljeno dva miliona evra. Privatni investitori idu u korak sa državom, što potvrđuje informacija da se predsedniku opštine Veliko Gradište već javio investitor koji je ozbiljno zainteresovan da gradi luksuzni hotel na parceli preko puta lokacije predviđene za marinu.

e-TN: Da li ste zadovoljni tempom privatizacije naših banja i da li se očekuje u bližem periodu neka nova privatizacija?

Oživljavanje čuvene Kuršumlijske banje posle više od decenije i po, jedna je od najznačajnijih vesti za domaći turizam jer smo praktično dobili novu destinaciju sa najsavremenijim banjskim kompleksom kome mogu da pozavide i razvijenije banje u Srbiji. Uveren sam da će interesovanje investitora za banjske centre u narednom periodu biti sve veće, što potvrđuju i trenutna ulaganja u Vranjskoj banji gde se gradi jedan od najluksuznijih turističkih kompleksa u Srbiji.

e-TN: Deo procesa digitalizacije i sad već uveliko i svuda prisutan sistem e-Turista. Koliko je do sada u njemu prijavljeno hotela i privatnih izdavaoca smeštaja i da li je u planu da se u sistem uključe i turističke agencije?

Uvođenje Centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma jedan je od najkorisnijih alata za povećanje efikasnosti rada celog turističkog sektora. Država po prvi put ima kompletan uvid u smeštajne kapacitete, što između ostalog, omogućava sveobuhvatniji nadzor, a ugostitelji na mnogo jednostavniji i brži način mogu da podnose zahteve za kategorizaciju i vode evidenciju gostiju. U sistemu trenutno ima više od 22 hiljade smeštajnih objekata, a u toku su pripremne aktivnosti za evidentiranje turističkih agencija koje će zakonom propisane podatke unositi u sistem.

e-TN: Brojne turističke agencije, hotelijeri i izdavaoci privatnog smeštaja koji su u sistemu e-Turiste kao i Savet stranih investitora u svojoj Beloj knjizi za 2022. ističu veliki problem sa „sivom ekonomijom“ i nelojalnom konkurencijom u turizmu. Šta će resorno ministarstvo učiniti po tom pitanju?

Najveća nelojalna konkurencija ugostiteljima koji posluju u skladu sa zakonom su fizička lica koja izdaju smeštaj na crno, tzv. „stan na dan“, u kome sve češće odsedaju turisti koji su do nedavno bili isključivo hotelski gosti. Svesni smo da takva situacija nanosi veliku štetu ugostiteljima koji plaćaju poreze i zapošljavaju veliki broj ljudi, u korist onih koji ostaju ispod radara jer ne žele da plate paušalni porez i boravišnu taksu u iznosu od svega nekoliko hiljada dinara godišnje, koje zarade od izdavanja ležaja za dva-tri dana. Sokobanja je na primer rešila problem sive zone promovišući među ugostiteljima značaj kategorizacije kao preduslova za korišćenje vaučera. To je razlog što ova opština danas ima preko 700 ugostitelja koji su u sistemu vaučera. Ugostitelji su shvatili da je u njihovom interesu da posluju u skladu sa zakonom, a ne u crnoj zoni. Međutim, mi moramo ubuduće jačati kapacitete inspekcija, ne samo turističke, već i drugih koje na nivou lokalnih samouprava imaju poverenu nadležnost da kontrolišu ovu kategoriju izdavaoca smeštaja. Najdelotvorniji način kontrole, a kome posvećujemo sve veću pažnju, je onaj koji je usmeren na internet oglašavanje preko platformi za izdavanje smeštaja na kojima svoje kapacitete izdaju i ugostitelji koji rade na crno.  

e-TN: Čini se da će to biti dugotrajna borba i da li turistička inspekcija ima dovoljno stručnih i kadrovskih kapaciteta da istraje u toj borbi? 

Pre svega bih želeo da pojasnim da Republička turistička inspekcija pored kontrole nelegalnog rada fizičkih lica koja izdaju smeštaj, nadzire, između ostalog, rad svih turističkih agencija, ugostiteljskih objekata koji pružaju usluge smeštaja, ishrane i pića. To znači da oko 80 inspektora pokriva više desetina hiljada subjekata kontrole. Upravo iz tog razloga, Zakonom o ugostiteljstvu je predviđena mogućnost da se određeni poslovi iz oblasti nadzora u ugostiteljstvu, kao što je i kontrola legalnosti rada fizičkih lica koja izdaju smeštaj, povere lokalnoj samoupravi.  Oko 55 lokalnih samouprava preuzelo je ove poslove, s tim da su ovlašćenim inspektorima pored ugostiteljstva, neretko povereni i poslovi iz drugih oblasti, zbog čega je efekat njihovog rada znatno manji.

e-TN: Ova Vlada je Vlada kontinuiteta kako je rekla predsednica Vlade u svom ekspozeu. Da li to znači da se osnovni postulati naše turističke politike neće menjati?

U sektoru turizma, naš je cilj da se nastavi kontinuitet u rezultatima iz prethodne godine.  Upravo je ova politika dovela do toga da Srbija protekle godine, kada je svetski turizam ostao na nivou 65 odsto dolazaka iz 2019. godine, prevaziđe turistički promet iz perioda pre pandemije i bude jedna od vodećih zemalja po rastu prihoda od turizma i povećanju broja noćenja. Siguran sam da niko na mom mestu ne bi dovodio u pitanje pravac razvoja.

e-TN: Vaš mandat, kao i mandat same sadašnje Vlade je kako je to predsednik Republike Srbije i najavio prilikom njenog formiranja oročen, takoreći skraćen. Samim tim na neki način ste hendikepirani kada su u pitanju neki srednjoročni i dugoročni planovi za razvoj našeg turizma. Ipak, neke planove sigurno imate?

Činjenica je da od dužine trajanja mandata dosta zavisi krajnji učinak svakog ministra, ali to privredu niti zanima, niti treba da zanima, već samo ambijent u kome radi. Nastojaću da ministarstvo dobije još sredstava za razvoj turističke infrastrukture i za dodatne vaučere, jer su to dva najdelotvornija mehanizma za razvoj destinacija, kroz istovremeno podsticanje ponude i tražnje. Takođe, kao što sam već spomenuo, plan je da tokom ove godine započnemo sa realizacijom do sada najvećeg državnog projekta u turizmu, a to je izgradnja nedostajuće turističke infrastrukture na celom toku Dunava kroz našu zemlju na koji se naslanja 19 lokalnih samouprava.  

e-TN: Pred nama je Međunarodni sajam turizma Beogradu koji će biti održan od 23. do 26. februara. Očekujete li da srpski turizam na njemu zablista u punom svoj sjaju i šta bi poručili izlagačima i posetiocima sajma.

Budući da veliki broj posetilaca već tradicionalno na sajmu rezerviše aranžmane za letovanja, moj poziv građanima je da i 2023. godine provedu odmor u Srbiji. Naša zemlja je idealna destinacija za aktivan odmor koji se može organizovati i kroz više kraćih putovanja u toku godine, u šta se uverilo više od dva miliona domaćih gostiju koji su prošle godine u rekordnom broju odlučili da turistički putuju po Srbiji.

Datum postavljanja na sajt: 07. 03. 2023 08:26:43